1. Olga Govedarica, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Нови Сад, Serbia
2. Milovan Jankovic, University of Novi Sad, Faculty of Technology, Serbia, Serbia
3. Snežana Sinadinović-Fišer, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Нови Сад, Serbia
4. Jaroslava Budinski-Simendic, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Нови Сад, Serbia
5. Јелена Павличевић, Serbia
6. Vesna Teofilovic, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Нови Сад, Serbia
Епоксидована биљна уља се дуги низ година користе као еколошки прихватљиви стабилизатор и пластификатор поливинил хлорида. У индустрији се биљна уља епоксидују органским перкиселинама формираним in situ. Одређивање оптималних вредности процесних услова процеса епоксидовања је неопходно како би се постигао висок садржај епокси кисеоника у уљима, од ког зависи њихов квалитет и примена. Ланено уље је епоксидовано персирћетном киселином формираном in sitи пероксидацијом сирћетне киселине водоник пероксидом у присуству киселе јоноизмењивачке смоле Amberlite IR120H. Утицај температуре (65, 75 и 85°C), молског односа водоник пероксид:двострука веза уља (1:1,1, 1:1,3 и 1:1,5), количине катализатора (10, 15 и 20%) и реакционог времена (5, 9 и 13 h) на релативни принос епоксида је моделован применом методологије одзивне површине, при чему су експериментални подаци добијени у експериментима изведеним према Box-Behnken плану. На основу развијеног регресионог модела су израчунате оптималне вредности температуре од 70,6°C, молског односа водоник пероксид:двострука веза уља од 1,5:1, количине катализатора од 20% и реакционог времена од 7 h. При наведним условима, експериментално је одређена вредност релативног приноса епоксида од 84,73%, за 3,28% нижа од очекиване вредности.
Кључне речи :
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум:
14.07.2017.
Contemporary Materials 2017 - Савремени Материјали
Датотека уз рад
(76.00 KB)
